Свака марка уложена у рани раст и развој у БиХ имати ће вишеструки поврат

У Сарајеву су 22.05.2023. године представљени резултати студија улагања у дјецу, које је УНИЦЕФ БиХ, уз подршку Заједничког СДГ фонда и заједно са тимом УН-а у Босни и Херцеговини, проводио у посљедњих петнаест мјесеци.

Image for news

Три студије улагања у рани развој дјеце (РРД), проведене су на нивоу три административне јединице: Федерација Босне и Херцеговине (ФБиХ), Републике Српске (РС) и Брчко Дистрикта (БД). Сваки извјештај покрива три сектора кључна за РРД - здравство и исхрану, образовање и социјалну заштиту. Студије улагања су допуњене са двије детаљне студије изводљивости које се фокусирају на повећање обухвата образовања у раном дјетињству на локалном нивоу.

БиХ је суочена са убрзаним старењем и смањењем становништва, што представља заједничку пријетњу економском и друштвеном развоју. Током протеклих петнаест година, постигнут је напредак у правцу повољног политичког окружења за РРД. Међутим, постоје јасне неискориштене могућности за улагање у младе генерације у БиХ.

Студије улагања у дјецу у ФБиХ, РС и БД засноване су на низу анализа трошкова и користи, те трошкова неактивности услуга за дјецу од 0 до 6 година у сваком од три сектора.

Налази су упечатљиви и јединствени у Босни и Херцеговини, те представљају врло увјерљив аргумент за улагање у социјалне услуге за дјецу. Очекује се да ће пројектоване социо-економске користи од повећања интервенција у БиХ далеко надмашити трошкове у свим анализираним административним јединицама, секторима и сценаријима. С друге стране, неуспјех улагања у дјецу је ризик који подрива друге инвестиције: без добро образоване, здраве и продуктивне радне снаге, економски развој ће бити успорен. У контексту хитних демографских изазова, потицај БиХ да повећа услуге за своју дјецу сада је важнији него икад.

У бројкама, то изгледа овако:

Предвиђено је да повећање основних здравствених и нутриционистичких услуга спријечи додатних 10 смртних случајева дјеце сваке године у ФБиХ, 4 у РС и 6 у БД, дајући сваком дјетету (и његовој породици) прилику да одрасте и оствари свој пуни потенцијал.

Свака КМ уложена у рани раст и развој дјеце до 5 КМ у ФБиХ, 4 КМ у РС и 3 КМ у БД друштвено-економске користи у периоду од тридесет година. Трошкови нечињења могли би достићи до 280 милиона КМ у ФБиХ, 103 милиона КМ у РС-у и 3,9 милиона КМ у БД.

Очекује се да ће побољшање покривености предшколским образовањем повећати број година школовања дјеце и учешће жена на тржишту рада. У наредних тридесет година, монетизиране социо-економске користи од додатних година школовања могле би бити вриједне до 20,9 милијарди КМ у ФБиХ, 10,9 милијарди у РС и 722 милиона у БД. Процјењује се да ће монетарни утицај повећаног учешћа жена на тржишту рада достићи 323 милиона КМ у ФБиХ, 171 милион у РС и 11 милиона у БД.

Улагања у предшколски одгој имају снажан, позитиван поврат: за сваку уложену 1 КМ, 6,9 КМ би се вратило у ФБиХ, 6,7 КМ у РС, а 5,9 КМ у БД у наредних тридесет година.

С друге стране, неулагање би могло коштати ФБиХ преко 18 милијарди КМ, 9,4 милијарде КМ у РС и 608 милиона КМ у БД.

Коначно, побољшањем покривености дјечијим додатком би се значајно смањила неједнакост кроз директан дистрибутивни ефекат. Свака 1 КМ уложена у повећање дјечијих додатака вратила би се до 6,5 КМ у ФБиХ, 6,7 КМ у РС и 6,9 КМ у БД као социо-економска давања у наредних тридесет година.

Трошак неулагања могао би достићи и до 5 милијарди КМ у ФБиХ, 2.2. милијарди КМ у РС, а 138 милиона у БД.

На основу добијених доказа и аргумената, др. Роwнак Кхан, представница УНИЦЕФ-а у Босни и Херцеговини, обратила се доносиоцима одлука са снажним апелом:

"Амбиција Инвестиционих случајева и студија изводљивости је да служе као алати за усмјеравање и подршку доносиоцима одлука у планирању информисаних инвестиција за дизајн и проширење квалитетних и инклузивних услуга раног развоја у БиХ и, у коначници, за постизање побољшаних резултата за дјецу. Али ови алати нису довољни, потребан нам је ваш ангажман. Важно је активно заговарати њихову употребу и подизати свијест о потенцијалним утицајима улагања у раном дјетињству, као и о трошковима неулагања. Сада је кључно радити са свим кључним партнерима, укључујући креаторе политике, практичаре, развојне партнере и приватни сектор, како бисмо осигурали да у потпуности искористимо потенцијал емпиријских доказа који подржавају улагања у рано дјетињство у БиХ, као и користи које произлазе из пружања квалитетне интервенције. Ове препоруке се могу реализовати, само заједничким дјеловањем, чиме ћемо осигурати додатне ресурсе за дјецу."

 

Линк на студије: https://www.unicef.org/bih/prioritiziranje-djece-u-bosni-i-hercegovini